info@visitpancevo.rs

пишите нам

+381 13 333 399

позовите нас

Војводе Петра Бојовића 2

наша адреса

Делиблатска пешчара: пошумљавање почело пре више од 200 година

Делиблатска пешчара представља геоморфолошки и биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе, као и значајан генетски ресурс наше земље.

Прво пошумљавање је започето 1818. године за време Марије Терезије.

Током историје Делиблатска пешчара била је под аутохтоном шумском вегетацијом храста и липе, и травним формацијама степске вегетације. Услед прекомерних сеча, испаше стоке, као и изазиваних шумских пожара, слика крајолика се убрзано мењала и највеће последице се осетиле током 18. века. Огољене површине, на великим пешчаним масама, убрзано су попримале карактеристичан облик дина, с обзиром да су кошава и други ветрови разносили лако покретљив песак и попут вајара декорисали предео. Ширење голих пешчаних површина запретило је прво обрадивом земљишту у окружењу, саобраћајницама, а затим насељеним местима и опстанку локалног становништва. Сагледавајући настали проблем, а повремено и осећајући зрнца песка из Пешчаре, Угарски парламент је наложио решавање овог питања на стручан и целовит начин, те је темишварски директор шума Војне крајине Франц Баховен добио веома одговоран задатак санације пешчаре.


У периоду од 1808. до 1812. године извршен је први премер пешчаре и утврђено је да се она распростире на површини од 40.660 хектара, као и да се на 16.800 хектара налази отворена пустиња која се стално шири. Као прво, уведене су административне мере (забрана сече и пашарења), а затим се приступило подизању заштитних појасева по ободу пешчаре.

Захваљујући успешно спроведеним акцијама пошумљавања, заштитне шуме Делиблатске пешчаре од 1912. године добијају економски значај и од тада се њима газдује по уређајним елаборатима. Након Другог светског рата искристалисала се идеја о потреби заштите овог јединственог дела природе (специфичне флоре и фауне, наравно и орографских карактеристика), тако нетипичног за европски континент, те Делиблатска пешчара добија статус заштићеног природног добра. Уредбом Владе Републике Србије од 2002. године утврђен је садашњи статус Специјалног резервата природе, с обзиром да је последње и највеће уточиште пешчарске, степске, шумске и мочварне вегетације Панонске низије, и један од највећих центара биодиверзитета у Европи.

Пешчара данас представља последњу и највећу оазу пешчарске, степске, шумске и мочварне вегетације Панонске низије, као један од највећих центара биодиверзитета у Европи и подручје од изванредне, универзалне вредности за заштиту природе и науку.


Делиблатска пешчара је заштићено подручје прве категорије у Србији, на 350 квадратних километара површине, највећа је континентална пешчара и једно од најважнијих центара биодиверзитета у Европи, а њен део, светски заштићено влажно подручје.

Настала је у леденом добу од наноса песка који је ветар преобликовао у дински рељеф. Екстремна клима и одсуство површинских вода у централном делу, условиле су развој и очување јединствених пешчарских, степских и шумских, а у приобаљу Дунава мочварних и водених екосистема, који су некада покривали целу Панонску низију.

Степски божур – једна од биљних реткости Делиблатске пешчаре


Биљни свет од 900 врста обилује реткостима као што су: степски божур, ковиље и виргилијски храст, док животињски свет одликују пешчарски инсекти и карактеристичне врсте степских станишта: орао крсташ, текуница и степски скочимиш, а у шумским заједницама буљина и вук.

Воде богате шаранском рибом су стециште и масовно зимовалиште птица мочварица, док се у приобаљу стално гнезде ласте брегунице и мали корморани.

Пешчара је вековима под утицајем човека, а нарочито у последњих 200 година интензивних радова у шумарству Баната, стога је она огледало историје природе и човековог трајања у њој.

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp
Email
Последње објаве
Ознаке (тагови) на сајту:
dozvole za čamce (2) nikola stoilković (3) pančevo (2) polaganje u pančevu (2) turistička organizacija pančevo (3) Панчево (6) Туристичка организација града Панчева (11) александар стевановић (3) банатски брестовац (2) вајфертова трка (2) вожње катамараном (3) дани вајферта (5) дом културе иваново (2) дочек нове године (4) златна дирка (2) иваново (4) катамаран панука (6) културни центар панчево (2) купалиште (2) летњи дани (2) летњи програм (3) манифестација (2) манифестација дани вајферта (4) манифестација летњи дани (2) марко гуран (2) музеј железнице (2) народни музеј панчево (4) наутички туризам (2) никола стоилковић (12) омољица (2) панука (2) паркови панчева (3) плажа на дунаву (2) плажа на тамишу (3) плажа у качареву (2) споменик природе (2) туристичка организација панчево (7) улица новогодишње чаролије (4) улична трка (2) фестивал хармонике (2) шта видети у панчеву (2) шта обићи (3) шта обићи у панчеву (2) језеро у качареву (2) јосип вебер (2)