Највећи и најстарији парк у граду је парк Народна башта. Оснивач парка 1829. године био је бригадни генерал Михајло Михаљевић, тадашњи управник града, који је образовао уређену зелену површину од мање шуме на површини од 15 хектара. Парк је уређен у складу с тадашњим европским трендовима вртне уметности.
Свој процват парк “Народна башта” доживљава у време припреме и одржавања „Велике занатлијске и пољопривредне изложбе Панчева и околине“ од 15. августа до 15. септембра 1905. године. Међународну изложбу посетило је више од 100 хиљада посетилаца.

Због изградње 26 павиљона, хала и постављања пратећих објеката у добро пошумљеној Народној башти много је стабала морало бити посечено. Након изложбе остао је само музички павиљон, који стоји и данас.
Осим изложбе, парк је у то доба био испуњен културно уметничким дешавањима, али и конгресима и скупштинама учених људи.

Народна башта је након изложбе поново пошумљена, а свој процват доживела је након последње реконструкције, која је започета уз помоћ пријатеља из провинције Равена и града Ћервије. Радови су завршени 2008. године.
“Народна башта” је последњих година темељно уређена и реконструисана и представља оазу мира, место одмора и рекреације. Парк је добио нову ограду, нове стазе, клупе и нови мобилијар, трим стазу дугу 1.150 метара, модерна дечја игралишта, објекат кафе-галерије и нову расвету.

У парку се налази око 2.000 стабала. Доминирају липе, јавори, дивљи кестен, мечија леска. Осим њих ту су и друге врсте дрвећа, старе и више деценија као што су примерци одраслих црних борова, црног ораха, обичног ораха и врба.
Народна башта је место пуно цвећа, живописних хортискулптура, простор у коме се у летњим ноћима свира музика у павиљону.
Парк се од свог постанка мењао више пута, постоје и писани докази о томе, али једини живи сведоци јесу стари храстови лужњаци у чијој сенци се већ два века играју овдашња деца.

Најстарије дрво у парку налази се надомак дечјег игралишта у непосредној близини кафе-галерије и сматра се да је остатак некадашње шуме од које је парк настао.

