Железнички парк налази се у историјском језгру града, на обали реке Тамиш и заузима површину од 5.500 квадратних метара. Смештен је између објекта силоса и Трга Мученика, који га дели од Вајфертове пиваре из 1722. године.
На месту данашњег парка налазила се железничка пруга која је водила до станице на Тамишу. Ова станица је последња изграђена у Панчеву, а у рад је пуштена новембра 1899. године. За потребе изградње станице Магистрат је 1896. године донео одлуку о крчењу постојећих засада.
Крајем седамдесетих година 20. века железничка станица на Тамишу званично је затворена за путнички саобраћај. Од 1989. године нису саобраћали ни теретни возови, а годину дана касније уклоњени су колосеци.
Како ова железничка станица већ деценијама није у функцији, на месту старих шина и прагова сместио се „Железнички парк“, скромно уређен седамдесетих година 20. века. У то доба парк је чинила једна стаза паралелна са улицом уз коју се читавом дужином наслањала. У парку су се налазиле превасходно липе и јавори све до 1980. године када је након смрти Јосипа Броза Тита симболично посађено 88 бреза. Поједини примерци ових стабала сачувани су до данас.
Овај парк доживљава преуређење 2009. године када је ЈКП “Зеленило“ изградило нову мрежу пешачких стаза, платое кружног облика, лавиринт, постављена је расвета, клупе, корпе за отпатке, а посађено је три стотине нових садница које су интегрисане у постојеће зеленило. Од нових врста дрвећа у парку су посађени кугласти јасен, калемљене трешње, златни јасен, јавори, келреутерија, црвена шљива, борови, аризонски чемпрес, пачемпреси…
Осим дрвећа, у парку су подигнути и цветњаци на средишњем кружном платоу.
Лавиринт је сачињен од стаза посутих ризлом, а живу ограду која образује физичку структуру лавиринта чини четинарска врста која се редовно орезује на висину од приближно пола метра.
Железнички парк је део комплекса зелених површина дуж реке Тамиш, које становници града користе за шетњу, рекреацију и уживање у речном амбијенту.
Од 2011. године овај парк добија назив Парк пријатељства. Тада је засађено 70 стабала јапанских трешања у знак солидарности са јапанским народом који је те године преживео нуклеарну катастрофу. Садњом 70 стабала јапанских трешања у парку на панчевачком кеју крај Тамиша, на симболичан начин успостављена је веза са пријатељским народом Јапана. Трешња је симбол духа, традиције и културе јапанског народа, а Панчевцима сада пружа и уживање док шетају под крошњама расветалих трешања.
