Народни музеј Панчево основан је 1923. године, а смештен је у импресивној згради бившег Магистрата, подигнутој 1833. године у стилу неокласицизма.
(фото: Горан Шиник)
Поједини експонати који се овде данас чувају, попут слике „Сеоба Срба“ Паје Јовановића, заставе Војводства Српског из Велике револуције 1848. године, или предмета „Старчевачке културе“ старих око 8.000 хиљада година, по свом значају увелико превазилазе локалне оквире.
Археолошка збирка садржи предмете из периода од млађег каменог доба до позног средњег века. Историјска и етнолошка поставка нуде веома занимљиве предмете из периода 18. и 19. века.
Најзначајније слике Паје Јовановића, од којих је највреднија „Сеоба Срба“, као и велики број портрета, чувају се у збирци Народног музеја Панчево. Верзија слике „Сеоба Срба“ која се чува у Народном музеју Панчево је насликана 1895-96. године, пре довршења исправки на верзији која се налази у Музеју Српске православне цркве у Београду. Она нам преноси првобитну идеју аутора приказујући парадни портрет тадашњег српског друштва, уз тежњу ка историјској аутентичности истовремено поседује и хероизовану ноту. Народни музеј Панчево је уз помоћ градских власти откупио ово дело 1971. године од Марије Радојчић из Панчева. Слика „Сеоба Срба“ је урађена у четири различите верзије.
Чувени сликар Паја Јовановић познат је по сликању бројних портрета разних људи. Ипак је мање познато да је уметникова супруга, Аустријанка, Хермина Даубер-Јовановић, звана Муни, била омиљени Пајин модел. Поред њених многобројних портрета, у многим представама је приказана као митолошки или алегоријски лик. Од тридесет пет актова у заоставштини, тринаест припада представама Хермине Даубер. Њени потрети чувају се у збирци Народног музеја Панчево.
Током 17, 18. и 19. века занатлије су у Панчеву биле изузетно поштоване. У стручном погледу, калфа да би постао мајстор, морао је да полаже испит пред вишечланом мајсторском комисијом. Да би комисија оценила да калфа поседује изузетне занатске вештине требало је да изради изузетно квалитетан рад из свој занатске струке. Након успешно изведеног задатка нови мајстор би закуцао метални ексер у стабло што је представљало својеврсни ритуал.
Оковано стабло је до половине 19. века стајало у центру Панчева, а у њега је укуцано на стотине ексера, што само потврђује да је овај град био изузетно велики занатски центар. Оковано стабло чува се у Народном музеју Панчево у оквиру етнолошке збирке.
Адреса:
Трг Краља Петра I бр. 7
26000 Панчево
телефон: 013 342-666, 346-471
Радно време музеја: 10 до 18 часова
виртуелна тура: https://www.virtuelnimuzejpancevo.rs/360/
